Još malo…
Sasvim malo…
Pa će negdje u Bosanskoj…
Iza zidova na kojima se sjene igraju života…
Sasvim jasno…
Ali ipak neočekivano..
Nečiji zidni sat…
Igrom sudbine zaostao iz nekih vremena..
Zaostao ali još uvijek živ…
Otkucati ponoć dvanaest puta…
I zaista…
Počesto u Noćnoj Šetnji…
Iza zidova u Bosanskoj…
Ili u Karanfil mahali…
Ili u Šumeću…
Ili u Piroti…
Čujem otkucaje sata u ponoć…
I uvijek mi nekako…
Dvanaest puta počne novi dan…
ono baš u sred noći…
Dvanaest puta počne dan…
A predveče…
Samo jednom…
Odjednom…
Bez najave…
Počne noć…
Uzivam.
ne setas…