Travnički Noćni Šetač

www.signsalongtheroad.com

Piše na početnoj stranici blogera:

Soba s pogledom

Dvadesetprvi je mart...još jednom...

Neka me...
Kažu mi ponekad Predragi Ljudi...
Jednom je Jedan rekao...
Da je čudno kako ljudi tek onako...
Samovoljno...
U havu il' neđe drugo nestanu...
A ne mere čojek u havu tek tako nestati...
Razmišljam...
Ni u mrak ne može tek tako...
Nestati...
Čovjek...
Obiđoh dosad u tišini...
Zemaljsku loptu dvaput otprilike...
I još bih...
Samo...
Nije teško hodati...
Teško je šutjeti...
...
Nije mi još jasno...
Pa me nemojte pitati jer ne znam...

Dvadesetprvi je mart...

Sedmu Noć zaredom sjedim u Mračnoj Sobi...

I svaku noć jedno te isto pokušavam...

Napisati nešto...

Napisati zašto me nema toliko dugo među mojim Prijateljima na blogu...

A ne znam kako napisati...

...

Onda neki drugi Besani Sat...

Razmišljam kako napisati da zaista i konačno prestajem...

A ne objasniti razlog..

I znati da će to barem neko zaista shvatiti...

I sedam puta tako po par Besanih Sati...

...

Šetam još...

Nisam prestao...

A razlog što me ovdje nema...

Teži je i od samih riječi...

...

Dirnuli su me...

To je sve što znam o tome..

Poslije se baš i ne sjećam kako i zašto me zagadiše...

I kako Moj Gnjev prema njima postade prejak za riječi...

I za dušu mi...

...

I evo Sedmu Besanu Noć...

U razmišljanju kako da se od Vas Prijatelji oprostim...

I ostavim se bez nade u Povratak...

Pročitam svih vaših OsamHiljadaDvijeStotineDevedesetiSedam poklonjenih Komentara...

I zasuze mi oči ponovo..

Kao nekada...

...

Sada više u ovu Sedmu Besanu Noć nisam siguran...

Da li da Vas zamolim da prestanete...

Ili ne...

Podržavam...
POKRENIMO TRAVNIK !

Da...
Predugo sam čekao...
...
Jednog dana sam pomislio da je vrijeme da ne budem više dobar...
A nisam znao kako...
...
Pa sam poslije, nekog drugog dana pomislio da je bolje da ušutim..
I šutio sam...
A svi mi damari uporno igrali u meni i nervozu raznosili...
Nisam znao da mi to rade...
...
Još poslije, nekog još jednog dana prestalo je da se dešava...
Samo se negdje u meni dešavalo...
Da se ne vidi...
...
Pa onda još malo poslije, još jednog dana neki dan izdanjenog...
Jedni što su i dalje uporno čitali...
Sve ove mjesece...
Pitaše me...
...
Tako me ti uporni Čitači Misli...
Baš neki dan pitaju...
Zašto svaka moja rečenica završava sa tri tačke…
I zamislim se…
Valjda me navika Noćne Šetnje po Travničkim ulicama…
Gdje svaki korak drugi korak u nedogled vuče…
I gdje svaka ulica ulicu još jednu iza sebe ima…
Mračnu od svjetlosti…
A toplu od ljudi…
Odvukla da i ja u riječima iza svake riječi još jednu očekujem…
A pogotovo još riječi iza svake riječi ima kada govorim o Travniku…
O Travniku koji…
I kada se zamagli…
I kada opusti…
I kada sjene na zidovima kuća u Bosanskoj postanu malo nestvarne…
Opet upija korake Noćnih Šetača i neda im spavati…
…
Pa me ponovo pitaju…
Ti isti što uporno čitaju...
Što stalno Travničke trotoare gazim…
Što ne dođem kod njih u Njihov Grad…
Tamo malo više lijevo od stodvadesetisedmog krajputaša na M-5 …
Pa da i tamo Noćnim Šetnjama Njihove Noći doživim…
Ja se zamislim na taj poziv…
…
Pa pitam sam sebe…
Da li bi se kapija nekog njihovog starog grada …
Mogla čuti kao tiha muzika…
Jer uvijek muziku čujem kada pored Travničkog Starog Grada prolazim…
...
Da li bi neka njihova voda što nekuda im teče…
Mogla u meni probuditi život kao naša Plava Voda…
Možda i oni imaju kuću nekoga što im se tamo…
Malo više lijevo od stodvadesetisedmog krajputaša rodio…
Ali mi ponos stvara samo Rodna Kuća Nobelovca…
Pa tako baš i ne znam…
Da li bih Noćnu Šetnju i mogao šetati negdje drugo…
Osim u Travniku…
…
Pa su onda još nešto pitali…
Ali ne čuh…
...
Vrati mi se onaj još jedan dan...
Kada je sve prestalo da se dešava...
Osim što u meni nije...
I završi se napokon i taj dan...
...
Pa mi se vrati onaj još jedan dan prije njega...
Kada sam ušutio i damare raspokleknuo po sebi...
A nisam za to znao...
Pa se i taj dan BoguHvala završi...
...
I još mi se i onaj još jedan dan vrati...
Kada nisam znao kako je ne biti dobar...
I čini mi se da on sam sebe završi prije nego je i počeo...
...
Izađem noćas u Noćnu Šetnju...
I vidim da me Mjesec moj Brat nestrpljivo dočeka...
I probudi sjene na fasadama kuća u Bosanskoj da ples zaigraju...
I usmjeri sve Travničke trotoare pod moje tragove...
...
Očima širom otvorenim...
I ušima načuljenim do bola ...
I vidjeh i čuh noćas odjek Vjetrova sa Vlašića na Travničkim ulicama...
Koji mi rekoše da Travniku ovih vremena trebaju Travničani možda više nego ikad...
I da Travniku dugo nije bilo ovako teško...
Kao danas...
...
I sve moje male ljudske težine postadoše nevažne..

Prijatelji sa bloga...
Već dugo mi nedostajete...
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
... Na današnji dan 2007.g ..
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
... Na današnji dan 2006.g ...
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
... Na današnji dan 2005.g ...
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Čini mi se da sam rekao...
Sve što sam imao reći...
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
... Na današnji dan 2006.g ...
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
... Na današnji dan 2005.g ...
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -